Технологија инкјет штампе која се очвршћава УВ је резултат комбиновања инкјет штампе са УВ технологијом очвршћавања.
Истраживање технологије УВ очвршћавања и фотоосетљивих полимерних материјала почело је 1950-их. До 1960-их, и фотоосетљиви полимерни материјали и технологија инкјет штампе доживели су даљи развој. Током 1990-их, произвођачи УВ-очврсних мастила наставили су да усавршавају своје производе, освајајући све већи тржишни удео – стопу раста која је надмашила ону мастила на бази растварача. Касних 1990-их, Цанон, који је развијао технологију термичких инкјет-а, почео је да истражује употребу УВ-очврсних мастила на бази воде у системима за термичке мјехуриће инкјет. Штавише, усвајање УВ-очврсних мастила у традиционалним (аналогним) процесима штампања – као што су висока штампа, дубока, офсетна и сито штампа – почело је да расте брже од раста самих традиционалних метода штампања.
Око 2000. године појавило се неколико кључних технолошких интеграција и проширења апликација. На пример, Цхромас Тецхнологиес и Дигитал Лабел Аллианце су представили свој систем за инкјет штампање Аргио75СС на Лабелекпо 2000; Хајделберг је на Друпи 2000 представио пиезоелектрични дигитални инкјет штампарски систем велике брзине; Барцо је представио свој систем "фабрика"; и британски произвођач опреме Инца дебитовао је са својим равним инкјет штампачем широког формата Еагле44, такође на Друпа 2000.
Конвергенција инкјет технологија и технологија УВ-очвршћавања наставља да се развија како би задовољила захтеве комерцијалног и индустријског сектора. Слично путањи традиционалних технологија штампања у последње две деценије, технологија УВ-очвршћавања је спремна за брзи раст упоредо са инкјет штампањем.
